ŽRTVA

                                                          Fotografija  sa  interneta

Provela je svoj život, tako što se žrtvovala. Bila je najstarije dete u porodici i uvek se žrtvovala za one mlađe. Skoro uvek je zbog svog žrtvovanja ostajala gladna. Bilo ih je sdmoro dece, a ona prva. Majaka se trudila da za stolom uvek bude tačan broj parčića hleba, ili tačan broj jabuka, ili neke druge hrane. Nije joj baš uspevalo, pa se onda ona, kao najstarija žrtvovala. Bilo joj je važno da drugi dobiju, o sebi nije razmišljala.

Došlo je vreme devojaštva. Bile su samo njih dve sestre, ostalo braća. Dve sestre, a jedan momak, na kojeg su obe bacile oko. Shvatila je to i povukla se. Opet se žrtvovala, a da ništa nije rekla. Prepustila je sestri momka, bez da je trepnula, bez da je suzu pustila. Bila je čak najveselija, na njihovoj svadbi. Ništa novo, to je bila još jedna njena žrtva.

Onda je majka rekla, da je red da se braća ožene. Nju niko ništa nije pitao. Kao da ona nije ni postaojala, kao da je sve to bilo normalno, što se toliko žrtvovala. Oženila su se i braća. Svi su bili zbrinuti, a nju i dalje niko nije primećivao. Momci njene generacije su već svi imali porodicu, više niko nije ostao, koga bi ona interesovala.

Povukla se. Slabo je izlazila. Niko je ni zvao, da im se pridruži, u nekoj šetnji, ili na nekoj zabavi. Prve bore išarale su njeno umorno od žrtvovanja lice. Sestra bi je ponekad kritikovala, kako se zapustila. Ćutala je, nije htela da se zbog nje neko brine. Naravno, da je to bila još jedna njena žrtva. Nije se ostvarila kao žena, žrtvovala se, nije se ostvarila kao majka, žrtvovala se, nije čak pomislila ni to da nekome postane ljubavnica. Žrtvovala se.

Ono o čemu nikad nije razmišljala, bilo je, zbog koga i zbog čega se ona žrtvovala. Da li je to od nje neko tražio? To pitanje sebi nikada nije postavila, pre žrtvenog obreda. Mislila je da je to tako normalno, da radi sve baš tako, kako je radila. Gledano s njene tačke gledišta, iz njenog ugla, to i jeste bilo normalno. Baš zato, to nije trebala smatrati žrtvovanjem.

Postoje samo dve putanje, ili ćemo se žrtvovati, ne misleći na sebe i svoje potrebe, ili nećemo. Ona to nije znala, ili je kasno saznala. Postoji i ona treća, ako smo nešto uradili, dobrovoljno, onda to ne možemo smatrati žrtvom. Ne možemo druge kriviti, za nešto, što od nas nisu tražili. Umrla je prilično usamljena. Valjda niko nije razumeo njenu žrtvu. Svako je vodio računa, o sebi, i živeo život, prema vlastitim pravilima, ne mareći za njenu žrtvu, jer ništa nisu ni tražili ni očekivali. Na njenom spomniku nije bilo prostora za cveće. Niko nije želeo da se žrtvuje, da je obilazi i zaliva ga. Život je drama, za koju sami pišemo scenarijo, u njoj nema prostora za žrtve.