MIŠLJENJE

                                                            Fotografija  sa  interneta

Svako od nas je bar jednom u životu bio u situaciji da brani svoje mišljenje, a da ga nikad zapravo nije odbranio. Razmena mišljenja je lepo zamišljena. Svako kaže ono što misli, bilo da je duel u pitanju ili više njih, ali se, bar ja ne znam, takav slučaj nikada mišljenja ne usaglase.

Tada dolazi do onih situacija, od kojih je najbezazlenija, kada svi povišenim tonom pričaju u glas. Za nijansu ozbiljnija situacija je kada neko demostrativno ustane i ode, ostavljajući sagovornika ili sagovornike da i dalje polemišu, do istrebljenja, ne primećujući, da nekoga nema. Nažalost, najozbiljnija situacija je, kada se sagovornici raziđu zauvek, zbog toga što nisu znali da usaglase mišljenja.

Iskreno, nikad nisam razumela ni jedne ni druge. Nikad mi se nije desilo da izgubim prijatelja zbog (ne)slaganja u mišljenju, ali to je moje mišljenje. Moram priznati da mi se ipak desilo da ostanem bez nekih „prijatelja“, jer su mi jednostavno okrenuli leđa i nestali iz mog života, zato što sam ja rekla „crno“, oni „belo“, ali sivu nijansu nikad nismo uspeli da postignemo. Bude mi žao u trenutku, a onda kad prođe četrdeset dana, počinjem da shvatam, da nije valjalo, zato je i prestalo, i prestanem da žalim.

Nisam razumela takođe ni one koji gledaju na (ne)slaganja u mišljenju, na način, da neko ko ne misli kao oni, ima neki „interes“, ili još gore, da neko želi nekom tamo desetom da se „uvlači“, a pri tome ga ni ne poznaje, ni nema nikakav interes, jednostavno misli tako, da se to nekome ne sviđa. Tog trenutka nametne mi se mišljenje, a ono se odnosi isključivo na moj stav, prema nekoj životnoj situaciji. Nekad se borim da isteram do kraja, a to mi onda zaliči na isterivanje mraka iz podruma i povučem se. Na savako moje objašnjenje stava, koji želim da podržim, usledi ono „ali“ i to ne prestaje. Nikome ne želim da se „uvlačim“, zato što ne mislim kao većina. U tom trenutku, pokušavam da zamislim svet, gde svi misle na isti načim, gde se svi slažu jedni sa drugima i pripadne mi muka. Ne kažem ja da druga strana u razmeni mišljenja mora da podrži moje, ali oni mi uporno nameću svoje mišljenje i to me žulja. Smeta mi kada neko od mene želi da napravi zapravo osobu bez svog mišljenja, jer ako prihvatim i složim se sa njegovim, ja nemam svoje.

Ovo je naravno tema, kojoj nema kraja. Ovo je perpetuum mobile, nisam baš sigurna, koje vrste, ali svakako jeste neka mašina, koja postoji i ne prestaje sa radom, od kada je čovek počeo da komunicira rečima. Trebalo je baš zbog toga da postane savršeniji, da se razlikuje od ostalih vrsta, ali po meni se desilo baš suprotno. Biljke oko nas rastu, cvetaju, mirišu, brane se na razne načine, kao što je recimo trnje. Životinje napadnu jedna drugu, braneći svoju teritoriju, mladunce ili boreći se za ženku, ali opet nastavljaju svojim putem, kao da ništa nije bilo. Čovek, kako to gordo zvuči, on i dan danas ratuje, zbog toga se ponosi, mrzi drugog čoveka, zbog razlike u mišljenju, boje kože, drugačijeg govora, ili još mnogo drugih stvari. Ukoliko zimi izađeš bos, proglase te ludim, ili nisi osnovao porodicu, opet nisi normalan. Niko se ne pita zašto nisi, postoji li neki razlog, to nikoga ne zanima, ali svi su skloni osudi.

Čovek je bio u stanju da ode na Mesec, da čak prošeta po njemu, ali nije pronašao lek za najbezazleniju kijavicu. Čovek je zaista čudno biće, ne želi da o drugom čoveku razmišlja iz nekog drugog ugla, osim iz svog, pa samim tim osudi lako sve koji ne misle kao što on misli, da bi trebali da misle. Zaista bih o oveme mogla u nedogled, zaista je ovo perpetuum mobile, nije bitno koje vrste, bitno je da nikad neće prestati, uvek će raditi, poput neke mašine, koja ne staje. Uvek se sa nečijim mišljenjem nećemo složiti, ali to ne znači, da je taj neko loš čovek biće u telu klovna, jer nije po našoj meri skrojen. Klovnovi, volim ih, možda baš zato što svoju tugu vešto znaju da upakuju u smešnu stranu života, jer pijedini ljudi vole da se smeju, a ne vide, koliko je neko krijući svoju tugu, ranjiv i koliko pokušava da zaštiti baš svoju ranjivost.

                                                             Fotografija  sa  interneta