VAŽAN JE STIL

         Pročitah jedan post na FB, koji mi je dao ideju, da napišem nešto upravo na temu vlastitog stila. kad je oblačenje u pitanju. Bila sam baš prijatno iznenađena, jer sam mislila da su od stila, ljudi digli ruke. Uvek sam smatrala da je jako važno graditi sopstveni stil, biti poseban i prepoznatljiv, kada recimo neko vidi neki komad odeće, pomisli, kako bi baš to odgovaralo nekome, jer je to "njegov/ njen stil". Nisam baš sigurna, da danas ljudi mnogo vode računa o tome. Postoji više kategorija, bar sam ih ja napravila. Postoje oni, koji prema odeći imaju stav, da je koriste samo zato, što je nepristojno hodati go. Postoje oni, koji kao vode računa o oblačenju, ali su pre izlaska iz kuće zaboravili da bace pogled u ogledalo, ili ga možda ni nemaju, kada sebi dozvoljavaju da svašta obuku. Nisam pristalica ni onih, koji žele da privuku pažnju, po svaku cenu, a to što imaju na sebi, nikako ne ide uz njih. Nije cilj po svaku cenu biti drugačiji. Biti drugačiji, po meni, znači pronaći ono što vam pristaje, što se uklapa u vaš karakter i figuru. Volim da iz prikrajka posmatram ljude. Pažnju mi privuku mladi, svi su obučeni uglavnom isto, kao da se pre izlaska dogovaraju da baš tu kombinaciju odaberu. Mnogi ne znaju šta se u kojoj prilici nosi, devojke, jako mlade, usred dana šetaju, odnosno nabadaju u štiklama, na licu imaju kilo šminke, sve na njima šljašti. Možda kao takve i privuku nečiju pažnju, ali to će biti kratkotrajno, niko ih neće upamtiti, po nečem što je na njima nosilo njihov "pečat", po čemu bi bile prepoznatljive.

Danas je to mnogo lakše, nego što je bilo, recimo u vreme, kada sam ja bila devojka. U to neko davno vreme, mnogi su odlazili u Trst, i opet su se nosile iste stvari. Možda će to nekome zvučati čudno, ali ja nikad nisma bila u Trstu. Prvi put sam bila prošle godine, u okviru moje posete Rijeci. Moje dugarice su išle, a moj Trst je bio jedan stari kofer, prepun nekih haljina, moje tetke, koje ona više nije nosila. Ja sam od tih haljina, pravila ono što sam smatrala da niko neće imati, a ja ću se u tim "kreacijama" osećati carski. Tako je i bilo, puštala sam mašti na volju, skraćivala ih, skidala rukave, prišivala aplikacije, koje sam opet sama pravila, jer nije bilo toga po radnjama, da se kupi. Obične potkošulje sam farbala običnim farbama iz kesice, i imala majice svih boja i dezena. Uvek sam na svakoj žurki bila primećivana, a onda su neke devojke želele da me kopiraju, i tu su padale u zamku. Nije umetnost iskopirati, onog drugog, već smisliti prema svom karakteru, nešto posebno, drugačije, od svih. Nije to ni lako ni jednostavno, a tako izgleda. Uzmeš neku staru haljinu nakinđuriš je, i to je kao to. nije to "to", treba na prvom mestu poznavati sebe, znati šta želiš, pa prema tome graditi svoj vlastiti stil. Obična vunena kapa, sa malo tila, i jednim brošem, obična, jednostavna crno bela ešarpa, igranje staklenim, cro belim  perlama, i eto to je čarolija. Sigurna sam da svako u svom ormanu ima po neki komad zaboravljene odeće, koja će vam biti zahvalna, ako joj igrajući se, unesete novi život. Probajte, zaista nije teško biti poseban i prepoznatljiv, samo ako to želimo, ogledalce, će nam reći, da od nas nema niko lepši. Svet je mnogo lepši, kad ga čini raznolikost i šarenilo. Buket ruža jeste lep, ali ja preferiram onaj od poljskog cveća. Razmislite o tome, izgradite svoje mišljenje, gradeći svoj stil!