TROGIRSKI SLAVUJ BEOGRADU

                                                     Fotogrfija Martin Nedelhjković

Ima Trogir, baš kao i Trogirani, mnogo toga čime se mogu pohvaliti i ponositi. Imaju Sv. Ivana, majstora Radovana, i njegov Portal, kulu Kamerlengo, benediktanski samostan, a imaju i svog slavuja. Antonija Mirat, rođena u ovom gradu 1983. godine, svojim anđeoskim glasom se čuje na daleko, i predstavlja svoj Trogir, na najbolji mogući način.

Večers nas je mlada umetnica počastila koncertom u Centru lepih umetnosti, Jovana Kolundžije Guarnerius. Antonija je već bila gošća Beograda, očarala publiku, pa je zbog velikog interesovanja naš grad ponovo ugostio, gošću iz Hrvatske.

U dvočasovnom terminu, otpevala je arije iz Verdijeve Traviate, Dvoržakovu Rusalka Arija mesecu, Pučinijevu La Boheme, Šubertovu Ave Maria, Nino Rotta i njegovu Godfather Theme, neizbežnog Tijardovića i Malu Florami, uz koju smo čuli i priču, da je njena profesorka Gertruda Munitić rekla, da pored nje još samo Antonija može otpevati tu ariju, i probuditi emocije kod publike. Zaista je bilo tako, sve je vrcalo od emocija. Prosto je neverovatno, tako sićušna, a u sebi ima toliko snage, i glas kojim peva, bez najmanjeg napora.

Ono što je davalo neku posebnost atmosferi, je način na koji je pevačica pevala arije. Svojim kretanjem po bini i oko nje, svemu je davala poseban šarm, te izbegla suvoparnost i uštogljenost, koju većina operskih pevača ima. Kod nje je sve bilo lepršavo, tako da je vreme brzo proletelo, što se obično događa, kada je nešto lepo.

Ono što je takođe izdvojilo od ostalih koncerata, bile su dve pauze, kada nam je predstavila svoju specijalnu gošću Milku Đukić, koja nam je govorila svoje stihove, i time dala još jedan pečat, ovoj izuzetnoj večeri.

Zaplakala sam se kada je u jednom trenutku spomenula i moje ime, i zamolila publiku da me pozdravi aplauzom, jer ja sam bila prijateljica njenih roditelja, kojih nažalost više nema. Otpevala je za kraj Ave Maria, i napomenula, da tu pesmu  peva uvek, kada želi da se seti dragih ljudi i svojih roditelja, koji su bili izuzetni ljudi, uvek spremni da pomognu umetnost i umetnike.

Umetnica je na kraju pozdravila publiku dubokim naklonom, kako to dive rade, poručivši nam da nam poklanja i svoje srce, kao što nas je razveselila svojim kristalnim glasom. Najavila je takođe da ćemo se 21. oktobra ponovo družiti na istom mestu, te da će taj koncert, biti generalna proba, pred njen odlazak u Moskvu, na jedno veliko takmičenje operskih pevača.

Jutro će je odvesti u Rim, a nama je ostalo da joj poželimo srećan put, te što skoriji povratak, pa da opet uživamo u njenom zaista anđeoskom glasu. Dobar ti vetar, čarobna devojko!