MOŽEMO MI TO

                                                            Fotografija sa interneta

NEDAVNO SAM PISALA O TOME KAKO ONI KOJI NISU PROBALI U POŠTI, TREBA POD HITNO TO DA URADE. ZA ONE KOJI NISU PROČITALI PRIČU, UKRATKO, NIGDE NEĆETE BITI USLUŽENI TAKO KAO U POŠTI. TU VAM JE SVE OMOGUĆENO, BRZO I EFIKASNO PLATIĆETE RAČUNE, DRUŽITI SE S ONIMA S KOJIMA MOŽDA I NE BI, KADA BI STE ZATRAŽILI KAFU, ČAJ ILI SOK, VERUJTE I TO BI DOBILI. NAJLEPŠE OD SVEGA JE TO ŠTO ĆETE SE ULASKOM U BILO KOJU POŠTU OSLOBODITI NEGATIVNE ENERGIJE, KOJU ĆE LJUBAZNE DEVOJKE ZA ŠALTEROM POKAZUJUĆI ODUŠEVLJENJE PRIMITI U SEBE I VI STE SPAŠENI.

NEĆU VIŠE O TOME, U OVOJ PRIČI MALO ĆU DA KRITIKUJEM. NEĆE TO BITI PRAVA KRITIKA, VEĆ ONA KOJU BRIŽNA MAJKA UPUĆUJE NEPOSLUŠNOM DETETU, BLAGO GA KOREĆI I UPUĆUJUĆI GA DA SE UGLEDA NA POSLUŠNOG BRATA ILI SESTRU.

BILA SAM NEDAVNO NA MALOM PROPUTOVANJU PO LEPOJ NAM SRBIJI. PUT ME JE NA TOM PROPUTOVANJU NARAVNO NEIZBEŽNO NAVEO U POŠTU.

LEP GRADIĆ, SVE U NJEMU IDILIČNO. LEP SUNČAN DAN, DA NISAM MORALA NE BIH, JER UVEK SAM SE PITALA ŠTA LJUDI ZANIMLJIVO NAĐU U POŠTI, KADA UMESTO DA ŠETAJU PO SUNCU, STOJE U REDU. TOGA DANA SAM DOBILA ODGOVOR NA TO MOJE PITANJE, EUREKA, ODLAZE I STAJU U RED, ZATO ŠTO MORAJU. NESTAŠICA PARA U MOM NOVČANIKU I VEĆINA PRODAVNICA, POGOTOVU KINESKIH NE PRIMA KARTICE, PA SE I JA OBREH U POŠTI.

ZGRADA LEPA SPOLJA, UNUTRA JOŠ LEPŠA. UĐEM I UPLAŠIM SE OD TRI REDA, ALI ŠTA SE MOŽE, STANEM UREDNO, NE VOLIM INAČE DA SE POZIVAM NA KOLEGIJALNOST, KAO ŠTO TO MNOGI VOLE, SMATRAM DA JE TO NEKULTURNO, A JA TO NE ŽELIM NIKAKO DA NEKO POMISLI O MENI.

DOK STOJIM TAKO VIDIM DA NIJE SVE TAKO CRNO I DA SE RED BRZO POMERA, SVA TRI SE BRZO POMERAJU, A JA SE ZANIMAM I GLEDAM, A ONO ŠTO VIDIM JE ZA SVAKU POHVALU.

UVEK SAM MISLILA DA JE SPOLJAŠNJI IZGLED POLA POSLA. NARAVNO DA NE MISLIM KAKO ODELO ČINI ČOVEKA, ALI SVESNI SMO SVI DA ĆEMO UVEK PRE IZAĆI U SUSRET LEPO OBUČENOM I NAMIRISANOM, NEGO NEKOM ZAROZANOM KOJI ŠIRI NEPRIJATAN MIRIS.

LEPO JE DAKLE KAD NEGDE UĐETE, A ONO SVE NA SVOM MESTU, A IZA ŠALTERA SEDE JEDNOBRAZNO OBUČENE SLUŽBENICE. STALNO SAM SE PITALA ZAR JE TO TOLIKO TEŠKO, NAPRAVITI NEKU LEPU I UGODNU ZA NOŠENJE UNIFORMU, DODUŠE, OD KADA SAM POČELA DA RADIM(24 GODINE), UZIMALI SU MI MERU ZA UNIFORMU, ALI NIKAKO DA STIGNE, KAO DA SE ČEKA DA NARASTE DUD, PA DA SE ZAPATI SVILENA BUBA OD KOJE ĆE SE UNIFORMA IZATKATI, MALO DA SE NAŠALIM, KAD JE ČOVEKU TEŠKO TO POMAŽE.

NEKO ĆE SE PITATI ŠTO BI MI BILO TEŠKO ZBOG UNIFORME, PA ETO TEŠKO, JER SAD OVDE GLEDAM TE KOLEGINICE KOJE NOSE DEO UNIFORME, TE BELE KOŠULJE, KOJE SMO SVI DOBILI, ALI U MOM GRADU, NIKO IH NE NOSI. KAD UĐEM U POŠTE PO TOM MOM GRADU, SVI IZGLEDAJU KAO USKRŠNJA JAJA, MEĐU NJIMA, NEKI LEPŠE, NEKI RUŽNIJE OFARBANI, UGLAVNOM OVO DRUGO. PITAM SE, ZAR NE POSTOJI NAČIN DA SE LJUDIMA, BEZ PRETNJE I VIKE OBJASNI KAKO JE LEPŠE BITI JEDNAKO OBUČEN, JER TAKO ĆE NAS I STRANKE POSMATRATI DRUGIM OČIMA.

SVI SMO BAR ZBOG KONTROLE DOKUMENATA NA PUTU IMALI PRILIKE DA SE SRETNEMO S UNIFORMISANIM LICEM, PA ZAMISLITE KAKAV BI EFEKAT BIO, KADA BI NAS ZAUSTAVIO POLICAJAC U KRATKIM PANTALONAMA, ILI KADA BI NAS PREGLEDALA DOKTORKA SA GOLIM STOMAKOM U MAJICI NA BRETELE. LEPO JE NE KAŽEM, POKAZATI ONO LEPO NA SEBI,ALI ZA TO POSTOJI DRUGA PRILIKA, NE BAŠ NA POSLU, POGOTOVO NE ZA ŠALTEROM. PRVI UTISAK JE DAKLE BIO ETO TAKAV. SLEDEĆE ŠTO ONI IMAJU A MI NE, A TREBALI BI, TO SU LEPE TEGET TABLICE KOJE STOJE NA ŠALTERIMA KOJI TRENUTNO NE RADE, NA NJIMA LEPO PIŠE: „PAUZA, OD, DO...“, ILI „ SNENA“.

SIGURNA SAM U TOM TRENUTKU BILA DA ZATO SVI KOJI ČEKAJU U REDU NE POSTAVLJAJU SUVIŠNA PITANJA, ILI BAR AKO NE MORAJU U TOM PERIODU IZBEGNU DA ODU U POŠTU, ZNAJU LJUDI KAKO DA ISPLANIRAJU VREME I SVI ZADOVOLJNI.

PROSTO MI JE BILO ŽAO ŠTO SAM BRZO DOŠLA NA RED, ALI PO ZAVRŠENOM POSLU, ZAHVALIH SE LJUBAZNO KOLEGINICI, KOJA NI NE ZNA DA SAM TO I ZATRAŽIH KNJIGU UTISAKA. MORALA SAM DA IH POHVALIM, VOLIM DA HVALIM ONO ŠTO JE LEPO.

NISAM MEĐUTIM MOGLA DA SE POMIRIM S ČINJENICOM DA SMO SVI DEO ISTE PORODICE, ALI DA SU U TOJ PORODICI NEKA DECA LEPO UMIVENA, OĆEŠLJANA I NAMIRISANA, A DRUGI SU MUSAVI I NEUGLEDNI, ZAR MAJKA NE BI TREBALA O SVIMA ISTO DA BRINE, KO ZNA, MOŽDA MAJCI OVA PRIČA POMOGNE DA SHVATI GDE JE POGREŠILA, JER KAD TO SHVATI, NADA POSTOJI I ZA DEČICU KOJA SU MALO SKRENULA, NIJE LAKO BITI DOBAR RODITELJ, I NEMA ONOGA KOJI SE NIKADA NIJE ZAPITAO: „ GDE SAM POGREŠIO“. BITNO JE NA VREME PRONAĆI ODGOVOR, JER SAMO MALO TREBA DA SVI BUDEMO LEPI I UMIVENI, KAO KOLEGE U MALOM IDILIČNOM GRADIĆU U SRCU SRBIJE, NIJE BITNO IME, PO ONOJ STAROJ: „ ZOVI ME KAKO HOĆEŠ, SAMO NEMOJ DA ME RAZBIJEŠ.“