SAMO IH VOLITE

                                                               Fotografija sa interneta

Skloni smo da uvek pronalazimo opravdanja, za sve što radimo, kao i za posledice onog što smo urdili. U poslednje vreme sve češće opravdanje nalazimo u lošoj materjalnoj situaciji. Pravdamo svoje postupke bedom. Ne kažem da bi to trebalo zanemariti, ali isto tako mislim da oni koji na taj način razmišljaju idu linijom manjeg otpora. Sve češće čujemo kako mladi parovi ne žele imati decu, jer ne mogu ništa da im pruže. Pod tim pružanjem naravno misle samo na materjalno.

 Ima i onih koji nisu apriori protiv dece, ali čekaju uslove, da se stvore, da bi ih imali. Pod tim naravno misle na ostvarivanje karijere, stan, kola i ostalo, a kada sve to i dobiju, shvate, kako je vreme prošlo, kako sad više nemaju materjalne prepreke, da dobiju decu, ali imaju one druge neumoljive koje im je biološki sat nametnuo, pustivši vreme da iscuri.

Koliko se ja sećam svog detinjstva, ne mogu reći da sam živela u nekom preteranom luksuzu, često sam slušala od roditelja, kako se trude da sastave kraj, s krajem. Kad sam malo poodrasla, shvatila sam da to i nije baš bilo tako drastično. Nisam dobijala sve što sam želela, ali sam znala da se neko pomučio da mi omogući mnogo toga.

Ono najbitnije što sam saznavala, dok sam rasla, bilo je da su me rosditelji neizmerno voleli. Ta ljubav me i danas drži i održava, iako njih odavno nema. Ne želim da budem preopširna, mada ova tema to zahteva. Nadam se da ste shvatili, da je ono najvažnije što svojoj deci morate dati, je upravo ljubav. neko će se na ovo nasmejati, pa reći, kako ne može detetu dati ljubav da jede kad je gladno. Možete mu dati i zlatnu kašiku, i pečenje, ali ako nema ljubavi, ono će biti gladno i odrasti u lošeg čoveka. Svesni smo i sami činjenice, da deca u loše situiranim familijama, dobijaju više lubavi.

Svesno ili nesvesno roditelji im daju ljubav, jer valjda drugo nemaju. Pružajući im ljubav uče ih i tome, da moraju što pre postati samostalni, završiti škole, te živeti bolje nego što žive tu pod roditeljskim krovom. Takva deca i postaju brzo samostalna, žele da sebi omoguće bolji život svojim radom, a ne retko, žele i da na neku način kada postanu samostalni, omoguće bolji život i svojim roditeljima, da im se zahvale za sve.

Ne trebamo se zahvaljivati, vraćajući materjalno, to roditelji od nas ne očekuju. Zahvalimo im se tako, što ćemo pokazati, da njihov trud nije bio uzaludan. Zahvalimo se tako što nećemo celog života ostati i uljuljkivati se pod njihovim krovom, nego ćemo se truditi, da nađemo način, da u delo sprovedemo, ono čemu su nas naučili. Zato roditelji pripazite, kada deci govorite, šta su to prave vrednsti u životu. Jedna od njih je svakako pružanje bezuslovne ljubavi. Ništa ne košta, a isplati se kad tad.

                                                         Fotografija sa interneta