BITAN JE GEST

                                                             Fotografija  sa  interneta

                                                 

Već gotovo godinu dana nemamo televizor. Crko, umreo, ili već šta mu bi, nemam pojma, ali nije mi ni trebao, niti nam je nedostajao. Prvih dana smo imali ideju da ga kupimo. Onda smo odustali, računamo, manje ćemo da se nerviramo. Nisam se ja nešto nervirala, ni dok je bio prisutan taj aparat, ali kad je utihnuo, nije mi nedostajao. To je doduše moje mišljenenje, jer je meni dosta i Vučića i njegovih sledbenika, i naprosto mi se mozak odmorio, bez laži i prevara i svih tih nekih medijskih mahinacija, kojima nam ispiraju mozak. Mislila sam iskreno, da ga više nikada nećemo ni kupiti. Pogotovo mi je sad ovih dana drago, što ga nemamo, jer ide to prvenstvo u tom fudbalu, koji me ni najmanje ne zanima, ali nisam ja sama na svetu, pa mi je nekako bilo žao moje polovine, koji će biti uskraćen za ovu najvažniju, sporednu stvar na svetu.

Lepe stvari ipak pronađu momenat da se dogode. Tako se i meni večeras desila jedna divna stvar. Bili mi u pozorištu. Izašli, ja pogledam telefon, vidim četiri propuštena poziva od ćerke. Pomislim prvo, ono što majke misle, da se nešto desilo. Nije uvek obavezno da je to nešto što se desilo, nešto loše. Pozovem ćerku, ona mi vedrim glasom kaže:

„ Mama, jeste li kupili televizor“?

Kažem ja njoj da nismo. Ona meni onda kaže:

„Pa ja sam vam kupila“.

„Kako“?

„Pa lepo, otišla u radnju i kupila.“

Iskreno, ne mogu da prepričam tu sreću i radost u tom trenutku. Bila sam na ulici, ali sam se glasno radovala i nije me bilo briga, da li me neko gleda, i šta misli. Nije to uopšte bila sreća, ni radovanje zbog televizora. Što se mene tiče i dalje mi ne treba. Zapravo ne znači mi mnogo, mogu i bez njega, ali je to bila sreća, zbog toga što je moje dete imalo potrebu da me nečim obraduje. Obradovala me je svojim gestom. Obradovalo me je saznanje da ništa nije uzaludno, nijedan trud, koji uložimo, to se sve vrati. Rodimo decu, trudimo se da ih volimo i pružimo sve najbolje, a kada se taj trud vrati, to je onda najvažnija diploma koju smo stekli u životu. Ja sam tu diplomu večeras dobila, i zahvalna sam zbog toga.