NEMAM ŠTA DA OBUČEM

                                                          Fotografija  sa  interneta

                                    

Sigurna sam da je svaka žena, bar jednom u svom životu, bespomoćno stajala ispred svog prepunog ormana izgovarajući čuvenu rečenicu, u gore pomenutom naslovu. Prevrćete, obrćete, ali opet dođete na početak. U jednom trenutku vam krene čak i suza iz oka, jer događaj na koji treba da odete, samo što nije započeo, a vi još niste pronašli, šta ćete obući.

Prva faza ove „bezizlazne“ situacije je samo gledanje. Onda počinjete da pomerate vešalice, sa po nekoliko stvari na njima. Kada te stvari izmaknu vašoj kontroli i skluznu sa vešalice, počinjete da se ljutite. Besno ih vraćate nazad, neke čak ostanu u nekom ćošku ormana, da čekaju sledeću ovakvu situaciju. Sledi faza, kada već poprilično besni vadite stvari, prislonite ih na sebe i naravno bacate na krevet, gde se već stvorila povisoka gomila, onih stvari, koje svakako neće na daogađaj. Odjednom, kad ste već izgubili nadu, drsko iskače ispred vas obična bela paltnena tunika, diskretno obogaćena uskom čipkom, koja skoro da se ni ne vidi. Prezrivo joj uputite pogled, a ona kao da hoće da vrisne:

„Uzmi mene, obuci me molim te, vidi kako sam lepa i jednostavna!“

I dalje je gledate i ne verujete, da se drznula da vam se ponudi. Obična, ne može biti običnija, a i dalje vam je u rukama, niste je odbacili. Kao omađijani oblačite je i odlazite da se ogledate ispred velikog ogledala u predsoblju. Dok posmatrate, čas tuniku, čas vas u ogledalu, pogled vam privuče parče nekog nevezanog platna, koji viri iz odškrinutog plakara, gde stoje stolnjaci. Vadite platno, koje je zapravo stri flekavi stolnjak, sa flekama, koje je bilo nemoguće oprati. Niste ga bacili, jer je bogato izvezen. Vadite stolnjak, širite ga i ideja počinje da se rađa. U sledećem trenutku u rukama su vam makaze. Seckate izvezene cvetove raznih boja, sa stolnjaka, prišivate ih na običnu belu tuniku, a ispred vaših očiju, bundeva se pretvara u raskošnu kočiju.

Te večeri, na događaj stižete sa malim zakašnjenjem, ali isplatilo se. Bili ste najlepši, žene su vas zavidno gledale, muškarci zaljubljeno. Jedna od prisutnih dama se usudila da priđe i pita vas:

„Gde ste nabavili tu prekrasnu tuniku?“

„Da Vam kažem, ne biste verovali, iskopala sam je iz ormana i oplemenila cvetovima, sa starog isflekanog stolnjaka... Nije uvek najlepše ono što ima marku, ili visoku cenu. Lepota mode je u sopstvenom stilu. Tu Vam ne mogu pomoći, morate ga sami otkriti!“

Žena, kojoj ste upravo objasnili šta je to moda, ostala je zatečena, a vi ste nastavili da zadivljujete prisutne, zahvaljujući se svakoj fleki na stolnjku, jer da njih nije bilo, stolnjak ne bi poslužio, da obična bela tunika postane raskošna. Ostalo je još samo da sačekate ponoć, nestanete, a svi prinčevi sa zabave krenuće za vašim stilom, ne obraćajući pažnju na skupe krpice, ostalih dama. Žena sa stilom, će uvek imati šta da obuče, pisalo je na vašem licu, dok ste napuštali događaj!