PROBLEM IPAK POSTOJI

OVA PRIČA VEĆ DUŽE ŽIVI U MENI, ALI KAO I SVE PRIČE DOK NE SAZRI, NE MOŽEMO JE STAVITI NA PAPIR, KAO ŠTO NI VOĆE NE MOŽEMO UBRATI ZELENO. MOŽDA ĆE MOJ UVOD BITI MALO DUŽI, MOŽDA ĆE ONI KOJI SVE OVO BUDU ČITALI BITI NA SAMOM POČETKU NESTRPLJIVI, JER NEĆE BAŠ ODMAH SHVATITI, ŠTA TO ŽELIM DA IM PORUČIM, ALI AKO BUDU STRPLJIVI I NE PREKINU ČITANJE NA POČETKU, NA KRAJU ĆE IM MNOGE STVARI BITI JASNIJE. MISLIM DA NEĆU JA BAŠ PUNO DOBITI OVOM PRIČOM, NEĆE SE NIŠTA BITNO NA OVIM PROSTORIMA PROMENITI, ALI AKO SVIM PROBLEMIMA PRISTUPAMO NA NAČIN, DA IM SE PRIDRUŽIMO I STOPIMO SE S ISTIMA, ONDA NIKAD NEĆEMO RAZMIŠLJATI O DRUGOM IZLAZU, KOJI SE ZOVE REŠENJE. PROBLEM ĆE MOŽDA POSTATI MANJI, ILI ĆEMO GA MOŽDA I REŠITI. NIJE BITNO KADA I KAKO, AKO O NJEMU RAZMIŠLJAMO, AKO STANEMO ISPRED OGLEDALA, POPRIČAMO SAMI SA SOBOM I KAŽEMO HRABRO: „TI TO MOŽEŠ, ILI MI TO MOŽEMO“, PROBLEM ĆE SE BAREM SMANJITI. ZNATE VEĆ ONU PRIČU O SLOŽNOJ BRAĆI, KOJA NAM SVE VIŠE LIČI NA PRAVU BAJKU, NA NEKU ZEMLJU ČUDA, NA NEŠTO ŠTO SE SAMO DRUGIMA DEŠAVA. NAMA NARVNO NIKAD, JER NISMO NI PROBALI, NEŠTO DA PREDUZMEMO.

SVI SMO MI, BAR JEDNOM U ŽIVOTU PREŠLI GRANICU OVE NAŠE, ZA NAS NARAVNO IDEALNE ZEMLJE, U KOJOJ SMO SVI DOBRI, ALI NAS ETO DRUGI MRZE. TAKO NEVALJALO DETE UVEK MISLI DA GA RODITELJI MRZE I VIŠE VOLE POSLUŠNOG BRATA. ETO DAKLE, PUTOVALI SMO. SVUDA SMO NAILAZILI NA NEKI ČUDAN RED I ZAKON, MISLILI NARAVNO PRI TOME, DA SU TI LJUDI, U TIM DRUGIM ZEMLJAMA KULTURNIJI OD NAS. NE MOGU DA LAŽEM I JA SAM MISLILA ISTO, ONDA SAM SE ODJEDNOM PROBUDILA IZ TOG UČMALOG SNA, PROTRLJALA OČI I SHVATILA DA NISU ONI NIŠTA KULTURNIJI. ISTI SU, MOŽDA ČAK I GORI, ALI, TO ČUVENO „ALI“, KOJE UVEK POSTOJI, DA NAS IZVEDE NA PRAVI PUT, DA NAM POJASNI STVARI. ONI, DAKLE TAMO, AKO SAMO POMISLE DA BACE PAPIRIĆ NA KAO SUNCE ČIST PLOČNIK, ISTERAJU SEBI IZ DŽEPA POZAMAŠNU SUMICU, KAD UKLJUČE SVOJ MALI DIGITRONČIĆ, SHAVTE DA IM JE PUNO BOLJE DA PROŠETAJU DO NAJBLIŽE KANTE. TO JE SAMO NARAVNO SITNIČICA U TOM SUROVOM SVETU, IMAJU ONI I DRUGE REPRESALIJE, ZBOG KOJIH SU DRUGAČIJI I „KULTURNIJI“ OD NAS, NE MOGU REĆI ZEMALJA NA BRDOVITOM BALKANU, JER POLAKO SHVATAM DA SE KRUG SUŽAVA I MI OSTAJEMO SAMI U NJEMU.

PRIZNAJTE DRAGI MOJI, DA VAM MOJA PRIČA SVE VIŠE IMA SMISAO I POSTAJE VAM SVE JASNIJA.EVO, DA JOŠ MALO OTKRIJEM KARTE. MISLIM DA SE KOD NAS LJUDI ZADUŽENI ZA BILO KAKAV RED I ZAKON, ZABAVLJAJU NEVAŽNIM STVARIMA, A ONE VAŽNE SPREMAJU U PREGRADE, U KOJIMA SE SAMO ONI SNALAZE. SIGURNA SAM DA SE SVAKO OD NAS, BAR JEDNOM U ŽIVOTU SUOČIO SA RAZJARENIM ŠEFOM, KOJI MU NE DOPUŠTA DA URADI NEKU STVAR, ZATO ŠTO JE BAŠ ONA POGUBNA ZA FIRMU. BAŠ VAŠ PROJEKAT ĆE VRATITI FIRMU U PRVOBITNU ZAJEDNICU. TAKO SVI ONDA REŽE NA VAS I NIKO NE VIDI KAKO KRUPNIJE ZVERI IZNOSE SVOJ PLEN NA SPOREDNA VRATA KAVEZA I SAME GA KOMADAJU, JER OSTATAK SVETA SE BAVI VAŠOM KRIVICOM.

STALNO MI SE VRTE FILMOVI PO GLAVI. KAD GOD PRAVIM NEKU RETROSPEKTIVU, NAJEŽIM SE, DOĐE MI DA PLJUNEM NA SEBE I SVOJ MALI JADNI ŽIVOT, KOJI SVAKO POLUPISMEN MOŽE DA ZGAZI, ILI GA PROGUTA UZ DVESTA GRAMA BUREKA, NA MASNOM PAPIRU. TAJ ISTI ĆE PET MINUTA KASNIJE URLATI NA VAS ZATO ŠTO PRED KRAJ RADNOG VREMENA POKUŠAVATE DA POJEDETE SVOJ DORUČAK, A VI ĆETE ĆUTATI, NARAVNO, A ZNAM I ZAŠTO, IZ ISTOG RAZLOGA ĆUTIM I JA. GLADNI STE, I NEMATE SNAGE NI SVOJE IME DA IZGOVORITE, A ON JE SIT I UGOJEN I IMA SNAGE ZA DESETORICU, A RADNOG ELANA ZA POLA ČOVEKA, RADNI ELAN UVEK VELIKODUŠNO PREPUŠTA VAMA.

SADA JE KONAČNO DOŠAO RED DA VAM DAM NEKI KONKRETAN PRIMER, ISKRENO, MISLIM DA ĆU SE OSEĆATI BOLJE, AKO TO URADIM, ŽAO MI JE NARAVNO ONIH KOJE ĆE SE PRONAĆI U CELOJ PRIČI, ALI SAMI SU HTELI. UKOLIKO NEŠTO SKUVAŠ, PA RED JE TO NEŠTO I DA PROBAŠ, PRE NEGO POSLUŽIŠ DRUGE.

DUŽE VREME VEĆ PRIMEĆUJEM, KAD SE NAĐEMO U DOMU ZDRAVLJA, BOLNICI, NEDAJ BOŽE, BANCI, OPŠTINI, SUDU, JEDNOM REČI, U NEKOJ JAVNOJ USTANOVI, GDE SU PO PRAVILU REDOVI DO VRATA, ZAŠTO, NE ZNA SE. VEROVATNO NEMA DOVOLJNO RADNIKA, TO JE SIGURNO I TAČNO, JER U OVOJ ZEMLJI, ZBILJA IMA MALO RADNIKA, VALJDA JE NJIHOVO VREME PROŠLO, ONI SU IZUMRLI OD TEŠKOG RADA, A „SELJACI“, E, ONI SU DRUGA PRIČA, ONI OSTAVIŠE ZEMLJU I SEDOŠE U KOŽNE FOTELJE, PA TAKO U PAUZI IZMEĐU DVA BUREKA, NAPRAVE NEŠTO DA POBOLJŠAJU KVALITET RADA U SVOJOJ FIRMI, TO OBIČNO POSTIŽU REČENICAMA: „AKO NEĆEŠ DA RADIŠ, IMA KO HOĆE, ILI, STRANKE SU UVEK U PRAVU....“ TAKO VI ONDA PODVIJETE SVOJ REPIĆ I RADITE, RADITE, RADITE, JER RAD OSLOBAĐA, ZAR NE!?

VRAĆAM SE SAD KONKRETNO NA MESTO ZLOČINA. ELEM JA TAKO JUČE ODEM DA ZAVRŠIM NEKI POSLIĆ U JEDNOJ NAŠOJ MONOPOLISTIČKOJ BANCI, KOJA VEĆ ODAVNO VLADA OVIM PROSTORIMA I NIKO JOJ NIŠTA NE MOŽE, ONA JE IZUZETAK OD ONOG PRAVILA: „I NAJDUŽA KOBASICA IMA KRAJ“. OVA BOGAMI NEMA, SVE JE DUŽA I SVE SE VIŠE SVOJIM SUROVIM PRAVILIMA I ZAKONIMA OBAVIJA OKO NAŠIH VRATOVA.

RED U BANCI, VELIKI, ALI OPET NE TOLIKO VELIKI DA VAS NA ISTOM MESTU ZADRŽI VIŠE OD JEDNOG SATA. DOK VI TAKO STOJITE U REDU I CUPKATE, SVI OKO VAS SMERNO ĆUTE, AKO SLUČAJNO PREKORAČITE CRTU REDA, PRISTOJNI GORILICA VAS PODSETI DA SE VRATITE U ISTI, JER ĆE PROTIV VAS PREDUZETI ODREĐENE MERE. NARAVNO, NIŠTA NE PITATE, VRATITE SE NA CRTU, ČAK MU SE I NASMEŠITE, JER MOŽE DA VAS ZAPAMTI, UZME NA ZUB, SAMO TO NE, JER ONDA ZAŠTO STE OVDE VEĆ TOLIKO VREMENA I ZAŠTO ČEKATE DA ONI NA ŠALTERU ZAVRŠE OPERACIJU NA OTVORENOM SRCU, PACIJENTU KOJI KOD NJIH STOJI VEĆ VIŠE OD DVADESET MINUTA, A VI NEMATE PRAVO NI DA VIRITE. ZNAM MESTO GDE BI TE DAME SA ŠALTERA VEĆ BILE NA RIBANJU, JER SPORO RADE, ALI KO SAM JA DA O NEČEMU RAZMIŠLJAM, IMAM SVOJ BROJ, TO JE DOVOLJNO. ČUJEM NEKI LJUDI BOJAŽLJIVO IPAK KOMENTARIŠU, PA SE PRETVORIM U UVO I ČIJEM: „BOLJE DA ĆUTIMO DA IH NE NALJUTIMO, ONDA ZAŠTO SMO DOLAZILI....“

ISKRENO, POČINJEM DA PUCAM PO ŠAVOVIMA, KONAČNO, POSLE TAČNO SAT I DVADESET ČETIRI MINUTA, PRATILA SAM SMER SKAZALJKI, DOLAZIM NA RED. NEŠTO ŠTO SU MI U GLAVNOJ EKSPOZITURI OVE KVAZI BANKE SLUŽBENICI OBAVLJALI SAMI BEZ PROBLEMA. VALJDA NA TIM UDARNIM  MESTIMA SEDE ONI SPOSOBNIJI. OVDE MI SAMO MRGUDA, ŽENA S BRKOVIMA POTURI PAPIR I PROMUMLA:

-         POPUNITE!

GLEDAM JE ZBUNJENO. KAŽEM JOJ DA NE ZNAM ŠTA TREBA DA POPUNIM, JER SU MI TO DO SADA NJENE KOLEGE POPUNJAVALE. NIKO ME NIJE UPUTIO U OZBILJNOST SITUACIJE. OSEĆAM SE NELAGODNO, A ONA NERVOZNO NASTAVLJA SVOJU TIRADU:

-          AKO NE ZNATE, ONDA POPUNITE KOD KUĆE PA DOĐITE SUTRA, VIDITE KOLIKA JE GUŽVA, AKO SE NEKO BUDE BUNIO, VI ĆETE MORATI DA IM OBJASNITE, DA ČEKAJU DUGO ZBOG VAS...

POKUŠALA SAM NA NAJFINIJI NAČIN DA JOJ OBJASNIM, DA I JA ČEKAM VEĆ DUGO, A DA NISAM PRIMETILA DA JE POPUNJAVALA OBRASCE I JOŠ MANJE SAM ČULA DA SE NEKO BUNI. MOŽDA BI SE I BUNIO, ALI SE PLAŠI, KAKAV ĆE BITI ISHOD. BESPOMOĆNO ZATRAŽIM RAZGOVOR SA ŠEFOM. U TOM TRENUTKU SE JAVLJA MRGUDA BROJ DVA, SA SUSEDNOG ŠALTERA I KAŽE SVOJIM PRIJATNIM BARITONOM, KAKO JE ONA ŠEFICA. PITA ME ISTA ŠTA ŽELIM OD NJIH, JER NJENA KOLEGINICA JE U PRAVU. KOLEGINICA MI U TOM TRENUTKU OTIMA OBRAZAC IZ RUKE I OBAVESTI ME, KAKO ĆE GA IPAK POPUNITI, A JA JOJ SE DO NEBA ZAHVALJUJEM, NA OPŠTU ZAHVALNOST I RADOST PRISUTNIH, JER SU BAŠ TOG TRENUTKA SHVATILI, KAKO MOŽDA IPAK NEĆE UĆU U NOVI VEK, DA BI UPLATILI SVOJE RAČUNE.

MOJA POSETA BANCI TOG TRENUTKA SE ZAVRŠILA, IZLAZIM SA ZAHVALNOŠĆU. TEK KAD IZAĐEM NA ULICU MOĆI ĆU DA PUKNEM. TAMO ME NIKO NE ČUJE. MOŽDA POSTOJI JEDAN BOLJI LEK, OTKRIĆU VAM, NA SAMOM KRAJU. OVA PRIČA IPAK NIJE BESMISLENA, JER PRAVNI LEK POSTOJI. DRAGI MOJI I DRAGE MOJE, AKO ŽELITE DA NEGDE BRZO ZAVRŠITE PLAĆANJE SVOJIH RAČUNA, DA NE OSEDITE U REDU IAKO JE VELIKI DO VRATA, AKO ŽELITE DA SE DOBRO PROVEDETE, BEZ PARA, VAŠE REŠENJE SE NALAZI U FIRMI KOJA SE ZOVE „POŠTA“.

KADA UĐETE U BILO KOJU POŠTU I VIDITE VELIKI RED, NE PLAŠITE SE, TO JE PRIVREMENO. ZA SVAKIM ŠALTEROM, IAKO ĆETE REĆI DA IH IMA MALO, SEDE VREDNE PČELICE, KOJE LETE, SMEJU SE, UVEK SU TU DA VAM PODMETNU I JEDAN I DRUGI OBRAZ I KIČMU I RUKE I NOGE. OVE GEJŠE SA BRDOVITOG BALKANA, ZADOVOLJIĆE VAS U SVAKOM POGLEDU. TOLIKO ĆETE BITI ZADOVOLJNI, DA ĆETE OTIĆI KUĆI, OSVEŽITI SE I OPET POŽURITI U POŠTU, DA STIGNETE DA UĐETE UNUTRA PRE SEDAM, JER ONDA NIKO NE MOŽE NI DO DEVET DA VAS IZBACI, AKO NISTE ZAVRŠILI POSAO. TAKO JE TO U POŠTI. ZATO ĆE ONI IĆI NAPRED I BITI DOBRO PLAĆENI ZA SVOJE ZASLUGE, A NE KAO ONI PO BANKAMA, OPŠTINAMA, SUDOVIMA ILI DOMOVIMA ZDRAVLJA, GDE KAD DOĐETE U POLA SEDAM, BUDETE UPITANI: „KAKO STE SAD DOŠLI, ZAR NE ZNATE DA RADIMO DO SEDAM? NAŽALOST, JA SAM ČISTAČICA, DOKTORI I SESTRE SU VEĆ OTIŠLI, DOĐITE SUTRA UJUTRU OKO ŠEST DA PREDATE KNJIŽICU, PA ĆETE AKO IMATE SREĆE OKO DESET BITI GOTOVI, AKO ONI PRE TOGA NE ZAPOČNU PAUZU.

MISLIM DA VIŠE NIŠTA NE TREBA REĆI, SVE BI BILO SUVIŠNO. VALJDA VAM JE SVE JASNO, OSTAVLJAM VAM NA RAZMIŠLJANJE I ODLUKU, DA LI ĆETE I DALJE BITI ONI KOJI SE STAPAJU S PROBLEMIMA, ILI ĆETE IPAK POKUŠATI DA REŠITE, BAR ONE LAKŠE, NA KOJE MOŽETE UTICATI. MISLIM DA KAO I DO SADA, NIKO OD NAS NIŠTA NEĆE PODUZETI, JER MI SMO NAROD STVOREN OD INATA. NEĆE NAMA NIKO DA ODREĐUJE ŠTA I KAKO TREBA DA RADIMO. VALJDA MI NAJBOLJE ZNAMO. PROBLEMI POSTOJE, ALI MI BAŠ NEĆEMO DA IH REŠAVAMO, I TAČKA!