KALEIDOSKOP VREMENA

                                                        Fotografija sa Fb Bratislava Todorovića

Dopao mi se naslov piščeve zbirke pesama „Kaleidoskop vremena“, pa sam ga upotrebila u naslovu. To naravno ne znači da smo se večeras sladili samo ovom knjigom i ovim naslovom. Večeras je Bratislav Todorović predstavio publici u KK „Crnjanski“ sedam svojih objavlejnih knjiga, od kojih su tri zbirke pesama, a ostatak je prozna priča, koja obuhvata dva romana i dve zbirke priča.

Imala sam čast da čitam delove iz romana i zbirki priča, u čemu sam uživala, a po reakciji, uživali su i ostali. Pisac je predstavio svoja dela, kroz nekoliko recenzija, koje su nas detaljno uvele u sve uglove njegovog stvaralaštva. Pesnik Srećko Aleksić je pročitao nekoliko recenzija i jekoliko pesama, koje nikoga od prisutnih nisu ostavile ravnodušnim. „San besan noći, „Ubistvo smisla“, „U senci vremena“ „Ljubav u Lisabonu“, su prozna dela, a „Kaleidoskop vremena“, „Rapsodija mladosti“ i „Karte života“, su kraljice poezije, koja nam je večeras predstavljena.

Bratislav Todorović i poeziju piše slobodnim stihom što kao krajnji produkt daje pesmu u prozi, i plete jednu predivnu čipku od reči, i daje nam jako lepu sliku u glavi, što i jeste najbitnije kod poezije, da čitalac u glavi, dok čita stvori slike, a pd njih i priču. Bez toga nema kvalitetne poezije, baš nez tih slika.

Pesniku koji piše takvu poeziju, nije teško, da se elegantno prebaci na pisanje proznih tekstova, i kako reče Srećko Aleksić Bratislav Todorović to radi „korak, po korak“, tako da svaka njegova prozna knjiga ima snagu, te poručuje čitaocu, da nikao ne sme odvojiti pisca od poezije i staviti ga u prozne vode, jer je on zapravo i u jednoj i u drugoj oblasti izuzetno jak.

Sat i nešto minuta, ne znam tačno koliko, prošlo je neosetno. Mislim da je publika bila spremna da čuje još mnogo toga, i provede još toliko vremena uz magiju Todorovićevog pera. Ono što je meni ostalo baš, baš urezano, i što ću pamtiti, to su dve pesme „Šetnja“ i „Luster“. Jedan je poznati glumac šetao svog crnog psa, parafraziram, jedna je žena šetala svoju anemičnu ćerku, a na kraju, svi šetači su šetali svoje misli, što nas navodi, da i dalje razmišljamo i oštrimo svoje moždane vijuge. Jedan je luster ostao bez tri svetiljke, ali je zato pisac doživeo drugo, izmenjeno izdanje, jedne svoje knjige, što je divno, i što govori o tome, da nisu baš sve svetiljke na lusteru pregorele, da ipak ima svetlosti na putu, kojim koračamo, koji kaže, da nije sve izgubljeno. Dok je lepih reči i dela pisaca, kao što je Bratislav Todorović svi mi ćemo šetati sa svojim lepim mislima, o lepšoj budućnosti, i slagaćemo svoj kaleidoskop vremena, od mnoštva šarenih staklića.