(NE)JEDNAKOST

                                                            Fotografija sa interneta

Nije to nekad bilo tako. Ne želim da sad favorizujem, ono „nekad“ i ovo „sad“, ne nikako. Želim samo da se zapitate i ne upuštate u razne kampanje, kao „muve bez glave“. Trenutno je aktuelna, mada nikada to i nije prestala da bude, kampanja vezana za „rod“, kod imenovanja zanimanja. Koliko sam razumela, vraćeno je sve na „staro“, što znači da će žena biti ponovo „psiholog“, a ne „psihološkinja“, ili „borac“, a ne „borkinja“. Kakva glupost, uvek mi je jedino to prolazilo kroz glavu, kada bih trebala da „polomim“ jezik, dok se trudim da izgovorim, neko od ovih zanimanja.

Ono što je možda bitnije od toga, kako se izgovara, je, da mi se uvek nametalo razmišljanje o ženama, koje na takav način pokušavaju da se izjednače, ili odele od muškaraca. Razmišljala bih takođe i o tome, čemu ta želja, za tom vrstom izjednačavanja. 

Kao prvo, zašto pa treba da bude žena jednaka sa muškarcem. U životu, i svetu oko nas, u prirodi, sve je posloženo kako treba. Zašto bi se mi onda trudili da tu ravnotežu narušimo? Svedoci smo mnogih „pobuna“ prirode, kada je čovek želeo da je menja, i usmerava tamo gde ne treba. Tako je to i sa muškarcima i ženama. Jeste da ja pripadam nekoj generaciji, koja se rodila i veći deo života provela u prošlom veku, ali dok se znao red, mislim da je i sve drugo bilo bolje. Ne kažem ni to da danas ne valja, ali zar ne može žena svoju ravnopravnost, (ne)jednakost, da pokaže na neki drugi način. Recimo ima toliko žena, koje poseduju i fizičku i unutrašnju lepotu, i jedino je to njihovo „oružje“, kojim će pobiti sve one, koji kažu da nisu ravnopravne, s muškim rodom.

Upravo to je za mene ravnopravnost, da se jedna žena izbori za svoje mesto u drštvu, da radi na sebi, kako spolja, tako i iznutra. To je za mene jedino ispravno. Žena ne sme da izgubi svoju ženstvenost. Žene su upravo tim „oružjem“, kroz vekove pobeđivale i dobijale ratove, na svim poljima. Mnoge žene brkaju to. Misle, ako se ponašaju (ne)ženstveno, da će ih tako muškarci više ceniti. Moja poruka, je da je upravo obrnuto. Nije tačno da se muškarci plaše lepih, pametnih i jakih žena, takva žena je za svakog pravog muškarca, veliki izazov, i daće sve od sebe, da bude uz nju, kao podrška.

Mislim da sam rekla, šta je po meni emancipovana žena, da sam bila jasna. Žene, ostanite žene, jer to je dar od Boga. Nemojte biti ono što niste, jer da je Bog hteo da bude drugačije, ne bi stvarao svet ovako, kako ga je stvorio. Upravo zbog te različitosti, a ne (ne)jednakosti, svet je šarena bašta, lepa, poput buketa. Ruže, jesu lepe, ali je mnogo lepši buket poljskog cveća, zbog svoje šarolikosti. Isto tako nije važno da li ste „psihološkinja“ ili „psiholog“, važno je šta imate da poručite i pružite, zahvaljujući onome što znate. Često volim da se našalim, i kažem, kako ne mogu da podignem pedeset kila, pa samim tim, nisam ni jednaka sa muškarcima.

                                                     Fotografija sa interneta