KRIVICA

                                                              Fotografija sa interneta

                                                          

Posle veoma mučnog razvoda, usledio je još mnogo teži period borbe za opstanak, za Veru i njenu petnaestogodišnju ćerku Olgu. Sve se promenilo. Besan na Veru, njen sada već bivši muž, sve im je uzeo. Čak je njegov advokat, obični muški šovinista, sa ne baš lepim mišljenjem o ženama, tražio minimalnu alimentaciju, zbog navodno lošeg poslovanja firme u kojoj njegov klijent radi. Sudija nije ni trepnuo, odobrio je zatraženi iznos. Sa tim novcem Vera nije mogla ni knjige da kupi svojoj ćerki. Najmanji problem je bio, što je neminovno morala da je ispiše iz privatne škole koju je pohađala. Tako je bar Vera razmišljala. Olga nije delila majčino mišljenje, pa je pored problema koji su joj se natovarili razvodom, Vera imala ozbiljan problem i sa Olgom.

Svoje obrazovanje ni karijeru nije imala. Udala se jako mlada za Olginog oca. Bio joj je prva ljubav, prvi dečko, i sve njeno u životu, do Olginog rođenja. Nekoliko godina se trudila da zatrudni i kada se najzad to desilo, bila je presrećna. Senka je ipak visila nad njenom srećom. Nije primetila da se i otac toliko obradovao, kada mu je saopštila, da su se njihovi snovi, da dobiju dete ostvarili. Dok se ona svim svojim bićem radovala, nije primećivala prezriv izraz na njegovom licu, kojim je valjda hteo da joj poruči, kako se zbog hormonskih terapija pretvorila u bezličnu masu. Nije primećivala, da je danima nosila istu odeću, da joj je kosa često masna i neuredna, da ne miriše na skupe parfeme već na zapršku. Krivica je lebdela u zraku, gde god su njih dvoje, uskoro troje bili. Muž je optuživao Veru, pa i nerođenu Olgu, jer je od njegove lepe Vere napravila nekog, koga on više ne poznaje.

Počeo je sve češće da se posle posla ne vraća kući. Onda je počeo da telefonira, kako iznenada mora da otputuje. Zatim se preselio u sobu za goste, a onda jednoga dana spakovao stvari i odselio. Nije Vera znala gde je, ni kada će se vratiti, bila je pred porođajem, i nije imala vremena da razmišlja o hirovitom ponašanju muža, koji se mislila je kao i svi muškarci uplašio od novonastale situacije.

Porodila se, a njega nije bilo. Nije ga krivila. Znala je da će ga proći, da će ga osećaj krivice vratiti. Nije on tako loš, poznavala ga je u dušu. Barem je tako mislila. Vratio se, da li zbog nje, ili njihove ćerke, ili te krivice, nije joj bilo važno. Važno je bilo da su opet zajedno. Izdržao je petnaest godina, a onda opet spakovao stvari i nestao. Sreli su se na sudu. Posle toga, ga više nije viđala.

Olga je bila mrzovoljna, krivila je majku, da je ona krivac, što je otac otišao. Naviknuta na lagodan, raskošan život, Olga je bivala sve gora i gora prema majci. Počele su svakodnevno da se svađaju.

Jednoga dana Vera je slučajno srela svoju drugaricu iz gimnazije, Nadu. Bilo joj je drago, pozvala je Nadu na kafu. Čim je to uradila pokajala se, zaboravila je da u novčaniku ima taman toliko para, da može za ručak napraviti paprikaš bez mesa, samo krompir i luk. Ugrizla se za jezik, ali nije odustajala. Bog je milostiv, pa joj se našao pri ruci. Nada je insistirala da ona plati kafu. Shvatila je iz razgovora da njena drugarica ima problem sa novcem. Bio je to dobar „šlagvort“ za ono što je odlučila da joj ponudi.

-        - Vera, molim te, ne razmišljaj previše, upravo je jedna devojka otišla, udala se i napustila posao, zar ćeš celog života biti jadna i izgledati kao prosijakinja.

-      -   Zar stvarno tako loše izgledam?

-     -    I gore, veruj mi!

-     -    Olga mi to nikad ne bi oprostila.

-     -    Neće ti oprostiti ni to što neće otići na ekskurziju u Italiju, kao ni mnogo drugih stvari. Ona naravno ne mora ništa da zna.

-     -    Kako ću joj objasniti, odakle mi novac?

-     -    Zar si ti stvarno toliko naivna, ili se praviš. Vera, krivica ubija ljude, oslobodi se što pre tog osećaja i prihvati ponudu!

-     -    Ali Nado, pa to je prostitucija.

-     -    Pa šta, piše li ti na čelu? Uostalom nije to baš tako strašno, izlaziš sa klijentima, ili telefonom komunicirate, nema fizičkog dodira, to je strogo zabranjeno, a lova na ruke, petsto evrića za veče, za izlzak sa klijentima, a trista za hot lajn.

-   -      Petsto evra, toliko košta Olgina ekskurzija. Nado, Bog te poslao, prihvatam!

-         Eto vidiš, evo ti sto evrića da se malo središ, i počni sa nekom dijetom, teretanom, dovedi se u red. Vratićeš od prve zarade. Moram sada da idem, zovem!

T   Tako je Vera sa ogromnim osećajem krivice, koji se postepeno smanjivao, kada je počela da ubira prihod, postala poslovna pratnja. Blaži i elegantniji izraz za prostituciju, definitivno je ubio svaki osećaj krivice u njoj. Olga je bila presrećna, što su se konačno preselile u lep stan, što se vratila u svoju privatnu školu, što je dobila novi model telefona, i skupe krpice, pa čak i malo silikona u svoje inače lepe usne. Nije pitala majku šta konkretno radi, pa toliko zarađuje. Zadovoljila se Verinim objašnjenjem, da radi kao agent u nekoj dobrostojećoj agenciji za nekretnine.

     Živele su baš kao što je Olga htela. Vera je bila srećna, što joj ćerka više nije mrzovoljna, što može sve da joj priušti, a i na posao se navikla. Vera, Nada, pa i Olga, koja je možda trebala po predanju da se zove „ljuba“, od „ljubav“, bile su svaka na svoj način srećne.

     Krivica ih je na kratko napustila. Odlučila je da ih pusti da malo uživaju slobodni, od nje. Onda je jednoga dana odlučila da se vrati.

     Olga je slučajno, kao što to biva saznala čime joj se majka bavi. Otišla je na ekskurziju, ali je odličila da se ne vrati iz Italije. Tetka njene drugarice iz razreda živela je u Rimu, imala je mali restoran. Uspele su drugarica i ona da ubede tetku, da Olga ostane kod nje. Žena se prvo nećkala, a onda je shvatila da nikad sebi ne bi oprostila da je dozvolila da se devojčica vrati majci, koja se bavi takvim poslom. Skrivaće je dok ne postane punoletna, a onda će je prijaviti kod sebe i pribaviti joj radnu dozvolu. Nije imala svoje dece, pomoći će Olgi, odlučila je.

     Veri je ostalo samo pismo, koje joj je ćerka ostavila. Bilo je bolno dok ga je čitala. Bilo je još bolnije, kada je na kraju pisma pročitala, da je nikako ne traži, da je trebala da bude majka, da joj ne dozvoli da se ponaša nezrelo, već joj pokaže stav i čvrstu ruku.

     " ...svakako od tebe nisam tražila da se baviš prostitucijom, pokazala si da si nezrelija od mene...“

     Držeći isflekano od suza pismo u jednoj, a u drugoj ne zna se koju čašu viskija, koji je dobila od jednog klijenta, Veri je ostao samo osećaj gađenja, na samu sebe, i osećaj krivice, što Olgi nije uspela da bude majka, a toliko je želela.