SVE SU ŽENE...

                                                                   Fotografija sa interneta

Nisam baš sigurna, da li je ovaj naslov ispravno napisan. Nisam stručna po tom pitanju, da li treba staviti „tri tačke“, da li se interpunkcija koristi u naslovu. Svakako ja mislim da su te „tri tačke“ u naslovu ove priče sasvim na mestu.

Stavljaju se obično, onda kada nešto što smo hteli da kažemo, nismo rekli do kraja, kada postoji još nešto što smo želeli, a nismo rekli, ni napisali. Baš tako, je i u mom naslovu. Posle svega što ću napisati, ostaće mesta, iza tog kraja, da se još nešto kaže na temu „sve su žene“.

Možda nisam u pravu, ali mislim, da postoji nekoliko vrsta žena. Možda nije baš primereno, reći „nekoliko vrsta“. Reč „vrsta“, se upotrebljava, za nešto drugo, ne onda, kada želim da pišem, o ženama. Možda je primerenije, da kažem, da ima različitih žena, ali ipak na kraju, dođem do zaključka koji ih obuhvata „sve“, na jednom mestu, možda čak pod istim nazivom.

Postoje žene lepe, žene ružne, žene majke i domaćice, žene feministkinje, žene bez stava...

Opet sam stavila „tri tačke“. Naravno, jer sam sigurna, da postoje još neke žene, kojih se nisam setila. Sve, koje sam ja ovde nabrojala, su u nekom nevidljivom prostoru, ograničenom. Može se to nazvati, recimo, bazenom. Sve te moje žene, poput riba, plivaju u tom bazenu. Oko bazena su ribari. Imaju nevidljive udice i pecaju. Dogodi se da upecaju neku, koja im se ne svidi, ili neku koja se opire, ili ih tužno gleda. Sažale se neki od ribara, pa ih vrate u bazen. Misle da su ženama, učinili uslugu, ali nisu. Te vraćene žene, nisu baš dobro prihvaćene, ni dočekane od ostalih žena u bazenu. Lepe pomisle „nisi bila dovoljno lepa, da jesi, ne bi te ribar vratio“. Ružne, gledaju na nju sažaljivo, kao i na sebe, jer da je lepa, ribar bi je zadržao. Žene „majke i domaćice“, namerno stavljene u istu kategoriju, da bi među njima vladala zavist. „Majke“, ne moraju istovremeno biti i domaćice, jer čak i one „loše“, obavljaju domaćičke poslove, pogotovo, kada ih odaberu. „Majke“, ne moraju sve da budu, iako su žene. Neke, ne mogu, neke neće, neke to postaju slučajno, neke namerno, nekima je to dobar mamac, svakako, epitet „majka“, ne pristaje svakoj.

Tako, od kada je sveta i veka, žene plivaju u bazenu, ribari ih love, ali...

Opet „tri tačke“. Postoje i one žene, koje nisu u bazenu. One su slobodne. Sloboda je za njih nešto najvrednije. Postoje žene, koje se daju i odlaze, po svom nahođenju. One su neuhvatljive. One vrednuju sebe, i one svoje usluge koje pružaju ribarima, naplate, ali to ne kriju. Ostale žene iz bazena ih ne vole, beže od njih, kao đavo od krsta.

Ostale žene misle, da su posebne, u odnosu, na žene, van bazena. Varaju se. Nisu one te koje su posebne. Posebne su one, koje plivaju slobodnim stilom, i nisu baš lako uhvatljive. Njih ribari kada ulove, ne vraćaju. Nemaju gde ni da ih vrate. Zabave se, i svako ode na svoju stranu. One nemaju tajni. One se ne kriju, po jeftinim hotelima, po ćoškovima, praznim kancelarijama. One ne obavljaju ništa na brzinu. Kada odlaze, odlaze opet u svoj svet. Nema kod njih maski. One ne trče kući, da bi servirale večeru, ne plaše se, da li će neko da ih vidi, da li će po mirisu, njihov ribar prepoznati, da su „skrenule s puta“. To su žene, koje se u narodu nazivaju, a i među onima u bazenu, „kurve“. Neko će od ribara reći, kako su „sve žene kurve“, bez „ tri tačke „. Nisu „sve žene kurve“! Taj epitet pripada, onim ženama, koje nisu iskrene, koje imaju razne maske, za razne situacije. One žene, koje su i lepe i ružne i majke i domaćice, a potajno udovoljavaju sebi, zato, što ih neko ko je trebao, nije zadovoljio, e one su „kurve“.

Tu bih ja završila. Ima tu možda još mnogo toga da se kaže, od mene toliko. Za mene su zapravo sve žene princeze, dok se drugačije ne dokaže.