SANJAM DA PUTUJEM

                                                            Fotografija  sa  interneta

Soba moje bake uvek je bila za mene posebno mesto. U toj sobi sam čuvala sve svoje tajne, radovala se i plakala, bila sam sigurna. Bilo je nešto posebno što me je uvek dovodilo na taj bakin veliki udoban krevet. Kad sam bila jako mala nisam obraćala pažnju ni na njegovu boju, ni na izgled. Bilo me je baš briga od kakvog je drvata napravljen, samo sam znala da se u njemu najlepše spava i da se sanjaju najlepši snovi.

Sve je u toj sobi bilo posebno, miris dunja sa ormana ispunjavao je sva moja čula. Bakina meka ruka koja se spuštala na moju kosu pre nego zaspim svake noći me odvodila na najlepša putovanja. Sećam se kao da je bilo juče, još uvek osećam miris njenog parfema, mirisala je na pepermint, pomešan s vanilom. Taj miris me i danas, mnogo godina kasnije uvek smiruje, još uvek je u mojim nozdrvama.

Bilo mi je čini mi se oko desetak godina. Završila se školska godina i svi su veselo pričali o tome kako će otputovat na najrazličitija nesta. Jedino ja nisam mogla da im se pridružim u njihovim veselim planovima. Devojčice su uglavnom pričale o tome koliko će haljina poneti, a dečaci kako će uloviti najveću ribu kada ih tata odvede na pecanje. Samo sam ih slušala i ćutala, laknulo mi je kada sam konačno stigla kući. Svi će negde otputovati, a ja ću svoje leto provesti kod kuće. Moji roditelji nisu imali novaca da me odvedu ni na lokalnu reku, a o moru sam samo mogla da sanjam.

Ušunjala sam se u bakinu sobu. Nije bilo nikoga, mama i tata bili su na poslu, a baka, ona je bila tu negde, osetila sam njen miris, ali je nisam videla. Nasmešila sam se, zatvorila oči i otputovala na svoje letovanje. Moja baka je uvek znala kada da se pojavi, a kada da me pusti i prepusti mojim snovima.

                                                    Fotografija sa interneta    

Imala sam na sebi haljinu ludih boja, stisnutu u struku trakom zavezanom u veliku mašnu. Na nogama divne crvene sandalice, lakovane, imale su i one malu mašnicu, kupila mi ih je baka. Rekla mi je da su čarobne, da ću u njima proputovati svet. Nisam htela da putujem po svetu, htela sam samo da odem na more, da pokažem kako i ja imam novu haljinu za more. Imala sam i mali beli šeširć, da me štiti od sunca, na sve je mislila moja baka.

Ležala sam na peščanoj plaži, more je zapljuskivalo, šuštalo, kao što je šuštala i posteljina u bakinom krevetu.Poželela sam da uđem, da zaplivam, da nestanem u njemu. Nisam to uradila, ako sad nestanem, kako ću onda dalje da putujem. Posedela sam još malo na peščanoj plaži, a onda obula svoje cipelice i krenula.

Više nisam imala na sebi haljinu jarkih boja. Bila sam obučena u toplu, mekanu bundicu, izgledala sam kao snežna kraljica. Bilo mi je dosta toplote, suca i mora, cipelice su me odvele na prelepu planinu. Sneg je blještao ispred mojih očiju, kao da je neko prosuo dijamante. Pogledah u sunce i nasmeših mu se, ono je bilo isto, pratilo me je. Dobra moja baka, zamolila ga je da me prati, da se ne bih izgubila. Na nogama više nisam imala crvene lakovane sandale sa mašnom, imala sam crvene čizmice oivičene belim krznom. Legla sam u sneg, najviše sam volela da pravim slike u snegu. Ležala sam tako i gledala u sunce, kao da mi se smešilo. Napravila sam i sneška, hteo je da pođe sa mnom, ali objasnila sam mu da će se istopiti, ako pođe, a to će me rastužiti.

Bila sam srećna, na moru sam videla morskog konjića, na planini sneška, imala sam dva nova prijatelja. U daljini sam čula glasove, prepoznala sam majčin i očev. Pitali su gde sam se sakrila, čula sam i baku, kako im kaže da sam verovatno tu negde, možda sam i prilegla, a da me ne bude.

Znala sam da će se moja čarobna mesta izgubiti, da ću se probuditi, nisam želela, želela sam da u bakinom uštirkanom i mirisnom krevetu i dalje putujem.

Danas više nema bake, nema ni sobe, ni dunja na ormanu, ali nešto je ipak ostalo. Živim daleko preko velikog mora. Kada sam se pakovala na taj put, jedino što sam želela da ponesem bio je bakin krevet. Znala sam da će mi tamo u tuđini biti teško, ali ako budem imala taj krevet, moći ću svake noći da sanjam najlepše snove, koji će me odvesti nazad u rodni grad. Sanjam da putujem, a u nosu osećam miris peperminta, pomešan sa vanilom i bakinu toplu ruku na svojoj kosi.

                                                 Fotografija sa interneta