ŠTIKLE

                                                           Fotografija  sa  interneta

Bila je uvek drugačija. Bar se njoj tako činilo. Nije volela da se ogleda, ali je mnogo vremena provodila pred ogledalom. Zapravo ona nije volela da vidi to što joj je ogledalo pokazivalo. Želela je da kao sve devojke njenih godina ima lepu i bujnu kosu. Ono što je imala, bila je tanka i retka kosa. Želella je da ima lepe zube, ali je od kad zna za sebe nosila protezu. Možda se zbog toga i nije često smejala, a ljudi su je možda baš zbog toga zaobilazili.

Želela je da ima manje kilograma, da ima tanak struk i belu kožu. Umesto toga, imala je kilograma gotovo dva puta više, nego što je trebala da ima. Struk joj se nije ni video, a koža joj je bila hrapava i pegava. Želela je da se mladić iz komšiluka zaljubi u nju, da je vodi na reku, da joj kupi šećerne jabuke, nedeljom. Nije je nikada ni pogledao, a šećerne jabuke, koje njoj nikad nije kupio, devojka, koju je vodio na reku, je bacala, kad on ne bi gledao. Uvek želimo, tešila se, ono što ne možemo da imamo. Želela je među svim tim velikim i malim željama i da ima lakovane crvene štikle. Ogledalo bi joj se iskezilo, na sve te njene neostvarene želje. Kada bi moglo da progovori, verovatno bi joj reklo, da više nikada ne stane ispred njega. Reklo bi joj ogledalo, sasvim sigurno i da neće nikada imati crvene, lakovane štikle. Imala je noge velike i nezgrapne. Bila je visoka toliko, da bi u štiklama dosegla nebo.

Dosegnuti nebo, i to je bila jedna od njenih nemogućih želja. Ipak, crvene, lakovane štikle ona može da ima. Videla je jedne, baš takve u prodavnici „za fine gospođice“. Sutra, kada se probudi, otići će i kupiće štikle. To niko nije mogao da joj zabrani, da za svoj novac kupi šta poželi. Imala je novca, to joj jedino nije nedostajalo. Imala ga je možda i previše. Namignula je ogledalu, ko zna, možda će novcem moći da kupi sve svoje želje. Kupila je, najpre štikle, crvene lakovane, mada je jedva ušla u njih, a još je teže hodala. Kupila je i nove lepe zube, otopila svoje kilograme, i dobila struk. Kupila je i bujnu dugu kosu, i izbelila kožu. Nešto ipak nije mogla da kupi, a htela je da je momak odvede na reku i kupi šećerne jabuke nedeljom. Bio je nizak rastom, a ona je sada imala crvene, lakovane štikle i njemu se ni to na njoj nije sviđalo. Rekao joj je da mu ne treba devojka, kojoj ne može da gleda u oči, dok sede pored reke. Toliko je želela te štikle, a one su sve pokvarile, kod nje je sve oduvek bilo drugačije, to nije mogla da promeni.