MREŽA(NE)PAUKOVA

                                                          Fotografija  sa  interneta

Razmišljam nešto već duže vreme, o mreži. Ima raznih mreža, a ona u koju smo se svi uhvatili, na različite načine, je svakako mreža zvana Fb. Ima tu raznih ljudi, raznih profila. Ima onih koji su neprepoznatljivi, ili su mnogo mladi, na svojim profilnim fotografijama, ili su izobličeni, svakako nije verna slika, njihovog lika. Tu su i oni, koji koriste razne životinje da se iza njih sakriju, i najzad ima onih, koji nemaju šta da kriju. Profilne fotografije ovih poslednjih su „sveže“. Nasmejani, ili namrgođeni, ali to su oni. Sa takvima najviše volim da komuniciram. Takvi, ako su već stavili sebe u pravom izdanju, na profil, ne kriju ništa, iskreni su.

Nije to naravno uvek slučaj. Nekad i takvi umeju mnogo toga da sakriju, pa ako ih baš ne poznajemo lično, često steknemo sliku, koja nije odgovarajuća, u odnosu na karakter. Ne razumem, odakle potreba ljudi, da jedno rade, drugo misle, a treće prikazuju. Odakle im potreba za zajedljivim, čak i nepristojnim komentarima? Dešava se tako, da neko od aktera mreže postavi neki post, a onda kada krenu komentari, pozitivan je samo prema onima, koji misle isto tako. Samo ime „društvena mreža“, navodi nas na to, da je doživimo, kao prostor za konverzaciju, sa ljudima različitih profila, što znači, da ne moraju svi isto da misle.

Ipak nije tako. Dešava se čak i to da oni koji u sebi nemaju ni zrno tolerancije brišu prijatelje, svojih prijatelja, zbog razlike u stavu. Posvađaju se recimo ljudi van mreže, privatno, a onda zasuku rukave, pa na brisanje prijatelja, svog novonastalog „neprijatelja“. Mislim da je to jako nezrelo i nisko. Po mom skromnom mišljenju Fb mreža, treba da nam posluži za lepe i korisne stvari. Mnogi ljudi nekad tumaraju po mraku, tražeći neki trag, za nešto što im treba, vezano za posao, ili neku drugu informaciju, a onda im pomogne, da to nešto pronađu, baš neko dobronameran sa mreže. Mreža je takođe korisna, za ostvarivanje saradnje, među ljudima različitih zanimanja. Dobra je kao reklama, i što je jako važno, besplatna je.

Lično sam preko mreže pronašla neke prijatelje, koje nisam videla jako dugo. Stupila sam u kontakt, sa jako bliskim rođakom, kojeg takođe nisam videla skoro četrdeset godina. Uvek sam u takvim trenucima bila zahvalna, tom čudesnom „kliku“, gde se ispred tebe otvara svet. Nikad, ali baš nikad nisam upotrebila mrežu, da u nju „lovim plen“. Mnogi jesu. Koriste tog malog bezdušnog „miša“, kao oružje u nekakvom besmislenom „ratu“, koji su objavili, onima koji ne misle isto kao oni sami. Mreža je pogodna i za objave o nekim ljudima, koji su u svom poslu prevaranti. Takvim objavama smo u mogućnosti da upozorimo druge, da ih se klone.

Pitam se, ali nemam odgovor, šta takvi „ratnici“ i „lovci“ dobijaju na taj način. Zar nije lepše da se družimo, ispijajući virtuelnu šolju kafe, ili čaja? Zar moramo i na tom prostoru, određenom za druženje, da zveckamo oružjem, da sečemo rečima i oštricom jezika? Zar nije lepo, pohvaliti nečiji uspeh, i ne koriti one, koji su to srcem uradili? Ne postoji ni jedan pametan razlog da tako nešto  ne radimo, ili ne podržimo. Volimo se ljudi, neka mreže budu mesto, gde će se „hvatati“ pametne misli, deliti pametni saveti, pružiti pomoć, onima koji je zatraže! To je svrha druženja, kada mreže posluže, da u njih uhvatimo što više prijatelja i negujemo ih svojom ljubavlju.