MUŠKO ŽENSKA PRIJATELJSTVA

                                                            Fotografija  sa  interneta

Sigurno je svako od vas bar jednom u svom životu imao prijatelja(icu), suprotnog pola. Najveći broj takvih prijateljstava je u ranom detinjstvu. Tada smo najiskreniji i prema sebi i prema svetu oko sebe. Tada nas nije briga što naš „drug“, nosi suknju ili pantalone i malo se razlikuje od nas, bar po dužini kose i mašnicama u njoj.

Onda polako rastemo, i počinjemo da primećujemo neke nebitne stvari, ali koje nam ipak polako menjaju stav prema odabiru prijatelja. Počinjemo da se stidimo svog odraza u ogledalu, sve nam smeta, počinjemo da budemo dovoljni sami sebi. Traje to neko vreme, a onda opet promene. Nismo baš sigurni, da li nam te promene prijaju, ali otvaramo se polako prema svetu. Oko nas šarenilo. Neki naprave selekciju u startu. Strogo odvoje „žito“ od „kukolja“, odnosno, tačno znaju koga vole onako kao „sestru“, „brata“ ili na onaj drugi način, koji polako upoznajete.

Neki ne odvajaju ništa. Biraju prijatelje prema sličnosti ili različitosti, pa se baš zbog nje vole. Neki nemaju prijatelje suprotnog pola. Ne znam da li je to zbog toga, što nisu sigurni u sebe i plaše se, da ne pređu dozvoljenu granicu, ili zato što ne veruju u muško – ženska prijateljstva. Ne znam kako drugi, ali ja verujem. Celog života sam imala mnogo dobrih muških prijatelja, imam ih i dan – danas i iskreno, mislim da je to izvodljivo. U takvom odnosu, po mom mišljenju nema zavisti, baš zbog različitosti. Ne morate se plašiti da će vaš prijatelj obući istu haljinu, „slučajno“, dolazeći na žurku, koja vam je jako bitna. Ne morate isto tako da se plašite da ćete se zaljubiti u istog frajera, ima i toga, ali retko. Možete sa njim da pričate otvoreno o svemu, da mu poveravate svoje tajne, bez straha, da će ih sutra znati pola grada. Možete da tražite savet, iz muškog ugla, kako da doprete do srca onoga, do koga vam je stalo, tako i on od vas.

Kada bih nabrajala zbog čega je sve dobro i poželjno imati „mušku drugaricu“, spisak bi bio podugačak. Svakako, moj stav je pozitivan, kada se radi o muško – ženskim prijateljstvima. Sigurno nisam jedina, koja tako misli, ali nisam ni jedina, koja ni dan danas ne zna sebi da odgovori na pitanje, šta ako tu neka hemija ipak postoji. Možda postoji, a možda i ne, to možemo samo da slutimo. Možda su te slutnje nešto što služi kao začin životu. Mišljenja sam, da ako možete satima da sedite sa svojim prijateljem(icom), i da pričate, gledajući se u oči, onda je stvar jasna i situacija čista. Ukoliko skrivate pogled, jedno od drugog, tu nešto ima, ali da ne kvarite „ono nešto“, lepo i čisto, ćutaćete celog života. Patićete gledajući, kako se ispred vaših očiju spremaju na prvi sastanak. Ćuteći ćete slušati priče o prvom poljupcu, prvom ljubavnom iskustvu, prvoj svađi i još gore pomirenju. Patićete, ali nikada nećete priznati, da nešto u vazduhu između vas postoji. Neki će izdržati i nikad neće priznati, a neki će jednostavno otići, bez pozdrava.

Gde ste vi u celoj priči, da li ste nekada bili u situaciji da budete kum(kuma) na venčanju onih, koje ste potajno voleli. Ta situacija je teška, ali ko je preživi, može da se pohvali, kako je bio i ostao pravi prijatelj(ica), ma koliko bolelo.