PRIJATELJSTVO

                                                         Fotografija  sa  interneta

Nema onoga ko bar jednom dnevno ne zada sebi nešo na temu prijateljstva. Bilo da razmenjujemo mišljenja, ili sami razmišljamo o ovoj večnoj temi, ne možemo bez nje. Zapravo ne radi se o tome, da ne možemo bez razmišljanja i razgovora o prijateljstvu, već ne možemo bez njega.

Čudna je to „biljka“, „zverka“, mislimo da je dovoljno samo da nekoga upoznamo, da kažemo, kakao smo od momenta upoznavanja prijatelji, ali to je ono najmanje važno. Ono što je važno, je da od samog početka, moramo da shvatimo, kako je prijateljstvo lomljivo. Moramo da ga zalivamo, kao omiljeni cvet, da mu pričamo, da ga čuvamo. Moramo da mu se umiljavamo, kao kućnom ljubimcu, da smo nežni i nikad da mu ne okrećemo leđa. Prijateljstvo mora da nas gleda u oči, a i mi njega. Dok se gledamo, ne smemo da trepćemo i skrećemo pogled, on mora biti dubok i iskren, inače ništa neće biti kako treba.

Prijatelje nikda ne smemo ostaviti, na način da se osete napušteno. Čak i kada nismo pored njih, moraju se osećati, kao da smo tu, da nam je ruka na njihovom ramenu i da im niko ništa ne može, jer prijatelj je uz njih. Prijateljstvo je manje važno, kada nema problema, tada je važno da u njemu uživamo, i skupljamo energiju, za one dane, kada nam problem kucne na vrata. Nikad ne smemo zatvoriti vrata, na koja je zakucao problem našeg prijatelja. Tada im zapravo otvaramo širom naša vrata. Tada problem uzimamo u svoje ruke i trudimo se da ga sagledamo i srcem i očima, a naročito srcem.

Prijateljstvo je „roba“ koja ne sme imati rok trajanja. Ono mora biti uvek i zauvek, važno, od momenta rađanja, do našeg poslednjeg daha, jer jedino tako ima smisla. Ne znam da li može u nekoliko reči ili rečenica da se objasni prijateljstvo? Kad bolje razmislim, ne može, ali tih nekoliko reči, može da nas podseti, da razmislimo i preispitamo svoja prijateljstvo, i to da li smo uvek tu kada nas prijatelji pozovu.

 Prijateljstvo ne sme da ima kiseo ukus, mora uvek poput najlepšeg slatkiša ostavljati u nama ukus, koji nećemo pokrivati drugim ukusima, nego ćemo želeti, da je zauvek u nama, jer je efekat slatkog ukusa, potreban za podizanje energije. Kad razmišlajte an temu prijateljstva, nikada nemojte to da zaboravite!